Reč „paraziti“ koristimo u dva značenja. Sve što živi od nas ili u nama, ne samo da bi tu boravilo, već i da bi uzimalo hranu od nas, predstavlja parazita. Bez obzira koliko je veliko, može se nazvati parazitom.
Ali, na neki način velike gliste treba razlikovati od ameba srednje veličine, još manjih bakterija i najmanjih – virusa. Zato često izraz „parazit“ rezervišemo za veće stvari, od ameba pa naviše. U knjizi Dr Clark se reč „paraziti“ uobičajeno koristi u oba ta smisla. Lako ćete pogoditi na šta se misli.
Parazitske gliste se dele na oble gliste i pljosnate gliste. Oble gliste liče na kišne gliste, iako mogu da budu tanke kao vlas kose (filaria) ili mikroskopski male, kao trihinela. Pljosnate gliste su više nalik na pijavice. One su u stanju da se ponekad zakače svojom glavom, (scolex) kao pantljičare, a ponekad specijalnom sisaljkom, kao metilji.
Gliste-paraziti prolaze kroz razne stadijume razvoja koje se mogu veoma, veoma razlikovati od odraslog stanja.
Oble gliste kao što je Ascaris (uobičjena glista mačaka i pasa) su najjednostavnije. Njihova jaja se progutaju lizanjem ili tako što se pojede malo prljavštine. Ona se izlegu u sićušnu larvu. Ta larva putuje do pluća. Mi je iskašljemo i progutamo. U međuvremenu je ona nekoliko puta promenila omotač. Potom ona gmiže u creva gde postaje odrasla izbacujući jaja u našu stolicu.
Gliste obično imaju omiljena mesta. Omiljeni organ Dirofilaria-e (pseće srčane gliste) je srce (čak i ljudsko srce). Ponekad to pravilo može da se naruši. Testovi pokazuju da Dirofilaria takođe može da živi i u drugim organima, ako su oni dovoljno zagađeni rastvaračima, metalima i drugim toksinima.
Životna istorija pljosnatih glista, kao što su pantiljičare, mnogo je komplikovanija. Njihova jaja možemo da pojedemo slučajno, sa prljavštinom. Nakon izleganja, sićušna larva se ukopa u svoj omiljeni organ. Naše telo je okruži cistom. Belim krvnim zrncima je rečeno da nikad ne napadnu naše telo, a cista je naše telo! Zato stadijum pantljičare ima sigurno boravište, na neko vreme. Ako smo mesožder, mi možemo da pojedemo jednu takvu cistu, ako se ona nalazi u mesu koje jedemo! Naši zubi je razore dok žvaćemo. Progutali smo malu larvu i ona pokušava da se zakači za creva glavom. Potom ona postaje sve duža, dodajući članak za člankom. Članci sa njihovim sadržajem izbacuju se sa sadržajem creva. Često se nalazi mali varijetet pseće pantljičare kod ljudi.
Pljosnate gliste poput metilja su takođe veoma komplikovane. Njihova jaja, koja se izbace sa sadržajem creva, nisu namenjena da se pojedu kao takva. Ona su namenjena da se izlegu u nekoj bari gde ih jedu puževi i belice. Larve rastu u tim novim „sekundarnim“ domaćinima. Kasnije, puževi ih izbacuju i one se zakače za biljke u blizini bare. One prezime u obliku čvrste ciste metacerkarijalne. Onda ih pojede neka nedužna životinja koja pase. One izlaze iz svoje metacerkarijalne ciste kao mali odrasli i hitro se kače za creva sisaljkom. Sada imaju „bezbedno pristanište“ i mogu da sazrevaju i polažu jaja.
Četiri uobičajena metilja su: ljudski crevni metilj, metilj ljudske jetre, metilj ovčije jetre i stočni pankreasni metilj. Ne dopustimo da nas zavedu termini ovčiji i stočni. Sve njih nalazimo kod ljudi.
Najgori parazit je metilj Fasciolopsis buscil (pljosnata glista), koji se nalazi u svim slučajevima raka, infekcije HIV-om, Alchajmerove bolesti, Kronove bolesti, Kapoijevog sindroma, endometrioze, a i kod mnogih ljudi koji nemaju te bolesti. Njegov životni ciklus se sastoji od šest različitih faza.
Odrasli je jedini stadijum koji normalno živi u ljudima (i tada jedino u crevima). Deo životnog ciklusa Fasciolopsisa zavisi od puža, zvanog sekundarni domaćin. Ali, ako naše telo ima rastvarače u sebi, i drugih pet stadijuma mogu se razviti u nama!
Ako je rastvarač propil alkohol, crevni metilj dobija poziv da iskoristi neki drugi organ kao domaćina - taj organ će postati kancerozan. Ako je rastvarač benzen, crevni metilj koristi timus (grudnu žlezdu) kao sekundarnog domaćina, pripremajući teren za SIDU. Metil alkohol poziva metilja da upotrebi pankreas kao svog sekundarnog domaćina. To vodi poremećaju pankreasa koji nazivamo dijabetes. Ako su rastvarači ksilen (ili toulen) kao po pravilu vidimo da bilo koji od četiri metilja koristi mozak kao sekundarnog domaćina. Ako su rastvarači u nama metil etil keton (MEK) ili metil butil keton (MBK), materica postaje sekundarni domaćin, a endometrioza je verovatni rezultat.
To je nova vrsta parazitizma, zasnovana na zagađenju. Te bolesti, koje su stadijumi metilja izazvali na njegovim netipičnim lokacijama u telu, nazivamo „Bolestima metilja“.
Нема коментара:
Постави коментар